Pauci

Ivo Ćipiko je istaknuti srpski pripovedač iz Dalmacije. U delima pokazuje naklonost prema prostom svetu i veličanje prirodne snage koju otkrivaju u malom čoveku. Okrenutost socijalnoj tematici karakteristična za ceo srpski realizam dobila je u Ćipiku svog najizrazitijeg i najdoslednijeg protagonistu. U oba romana prikazao je surovu borbu seljaka za hleb i goli život, prikazao je poslodavce koji iskorišćavaju seljačku radnu snagu kao životinjsku, njihovu ravnodušnost pred težačkim patnjama. Socijalna tema ostvarena je s najviše doslednosti u „Paucima“, delu koje je Jovan Skerlić nazvao „novim socijalnim romanom“. Njegov junak, mladi planinac Rade Smiljanić, uzaludno pokušava da se iščupa iz duga koji mu je otac ostavio u nasledstvo. On se oseća nemoćnim i nezaštićenim predzlom kojem nema leka. Naime, da bi se oslobodio jednog duga, on upada u drugi, još veći, i to uvek kod istog zelenaša. Što se više vraća, dug, umesto da opada, neprestano raste dostižući na kraju takve razmere da je celo imanje jedva dovoljno da ga otplati. Zelenaš liči na ogromno čudovište, naaždaju razjapljenih čeljusti, čijoj nezasitosti nema leka, koja uvek traži nove žrtve. Na kraju romana, Rade se obračunava s gazdom — krvopijom, na način junaka starih legendi, on poteže nož i ubija ga.
U osnovi Ćipikovog pogleda na svet je suprotnost između prirode i kulture. Ćipiko je bio neprijatelj svih ograničenja koja građanski moral nameće čoveku. Istinski život je život seljaka i ribara, u krilu prirode i u skladu s njenim zakonima. Tu nema zamršenih problema u životu: rađa se, živi i umire onako kako se to zbiva sa svim što postoji u prirodi, bez duševnih potresa i društvenih sukoba.