Roman Jegulje

Roman jegulje Mihaila Petrovića Alasa je u isto vreme i naučno – popularni roman i putopis. Putopis može biti naprosto doprinos geografiji ili etnografiji, ali on predstavlja takođe posebnu književnu vrstu u kojoj je putovanje i opis proputovanih predela ili zemalja povod za šire umetničko oblikovanje zapažanja, pojmova i razmišljanja o svemu onom što putopisca zaokuplja tokom putovanja. Neretko se tako putopis približava eseju ili pak romanu u kojem je fabula organizovana kao sled događaja. Upravo je takav slučaj sa Romanom jegulje koji se posmatra i iz ugla romana i iz ugla putopisa. Roman u svom sklopu uvek sadrži neki zaplet, zagonetku ili tajnu koja se fazno razmatra i na kraju rešava. Sve te elemente sadrži i ovaj roman objavljen 1940. godine. Te elemente pominje i objašnjava sam pisac na početku romana: „Ako nauka i poezija mogu imati čega zajedničkog, one će ga neosporno naći u romanu i misterijama života jegulje. Taj roman, sa svojim za običnog posmatrača neshvatljivim fazama, scenama i misterijama koje se verovatno još za dugi niz decenija neće moći u svima svojima pojedinostima shvatiti i potpuno rasvetliti, odvajkada je privlačio pažnju ne samo prirodnjaka već i mnogih koji sa proučavanjem prirode nemaju nikakva posla.“

Dalje on zapaža: „Roman jegulje pun je misterija, od kojih će neke verovatno, kroz neko vreme biti rasvetljene, a neke će možda još za dugi niz decenija ostati nerazjašnjene i ljudskim shvatanjima nedostupne.“

Sve u ovom romanu je izmešano – misterija, legenda, naučne hipoteze, umetnička narativnost.

Petrovićev putopis pisan je pitko i verodostojno, zanimljivo, zavidnim stilom, sa mnogo podataka, istorijskih, geografskih, etnografskih itd. Priča u ovom romanu ima zaplet, junake, fabulu, rasplet, ljubavne dogodovštine i avanturu. Po svim tim odlikama, ovaj roman – putopis jednako je zanimljiv i za mladog i za odraslog čitaoca.